КРАТАК ИСТОРИЈАТ

У првој половини XIX века, после доношења хатишерифа од 1830. и 1833., којим је Порта признала право Србији на Слободан развитак у свим областима, створен је темељ просветном и културном животу Србије. Крагујевац, као престоница тадашње Србије (1818 - 1841.), имао је срећу да у његовој средини започну живот многе просветне, правосудне, културне и нешто касније, лоцирањем Тополивнице (1851.), и просветно-техничке установе.

У Крагујевцу су, између осталих просветних институција, у XIX веку формиране прве институције у модерној држави Србији: Основна школа (1807), Гимназија (1833) - прва средња школа, Књажевско - сербски театар (1835.) - прво позориште у Србији под управом Јоакима Вујића, прва галерија слика, библиотека, музеј, први суд „Суд крагујевачки” (1820.), прва апотека (1822.), Општа занатлијска школа (1845.), Војно-занатлијска школа (данас Политехничка школа - 1854.) и Лицеј (1838.) - прва највиша образовна и научна институција у Србији и претеча Универзитета у Београду. У XX веку основане су Средња техничка школа (данашња Прва техничка школа - 1941.), Мајсторска школа (данас Друга техничка школа - 1953.), Виша техничка школа (1959.), Машински и Економски факултет (1960), други факултети (Природно математички, Правни, Медецински), Виша школа за образовање радника (1974.), Виша техничка школа саобраћајне и машинске струке (данас Висока техничка школа струковних студија - 1987.) и Друга гимназија (1990.). Иако су се корени техничког образовања налазили у Гимназији и Војно-занатлијској школи, треба нагласити да су и друге наведене институције шириле техничко образовање и припремале кадрове за укључивање у процес производње или даље школовање у области техничког образовања.

Почетак наставе и образовања на високошколском нивоу у области машинства везује се за 1873., када је на Техничком факултету у Београду уведен предмет Механика и наука о машинама. Године 1897. Технички факултет уводи три одсека од којих је један Машинско-технички, а три године касније одсек званично мења назив у Одсек за машинске инжењере. После Другог светског рата Технички факултет се издваја из састава Универзитета у Техничку велику школу, а одсеци се претварају у факултете. Тако настаје данашњи Машински факултет у Београду, који поред Општемашинског, Железничко-бродског и Ваздухопловно-моторизацијског одсека, крајем 1946., оснива и групу за војно машинство.

Факултет инжењерских наука у Крагујевцу (слика 1) формиран је као Одељење Машинског факултета у Београду на иницијативу бившег среза Крагујевац и Машинског факултета у Београду, Уредбом Извршног већа Народне скупштине Народне Републике Србије бр. 552 од 1. октобра 1960., као Одељење Машинског факултета у Београду.

Одељење Машинског факултета започело је рад 9. октобра 1960. у просторијама Прве Крагујевачке гимназије (слика 2). Прва предавања из предмета Математика одржао је, 10. октобра 1960., проф. др Божидар Ђерасимовић. Први старешина (декан) Одељења Машинског факултета у Крагујевцу био је проф. Бранислав Илић, дипл. инж.

Први објекти Машинског факултета подигнути су на пољани поред Горњег парка 1962., а коначно пресељење у нове зграде обављено је 5. јануара 1963. Изграђени објекти су имали 5.600 м² учионичког и 700 м² лабораторијског простора (слика 3).

Изградњом објеката стекли су се потребни услови за успешан рад и развој факултета. Први резултати су били видљиви већ након неколико година: 10. октобра 1964. одбрањен је први дипломски рад (Милош Којић), 23. новембра 1968. прва магистарска теза (Александар Кузмановић) и 24. јуна 1969. прва докторска дисертација (Бранислав Девеџић). Тиме је започео процес стварања сопственог наставног кадра као основне претпоставке за осамостаљење факултета.

Машински факултет у Крагујевцу постао је самосталан факултет, у саставу Универзитета у Београду, одлуком Скупштине Социјалистичке Републике Србије ПС број 156 од 2. децембра 1971. Први декан самосталног Машинског факултета у Крагујевцу био је проф. др Душан Симић, дипл. инг.

Од 21. маја 1976. Машински факултет се налази у саставу Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу, данас Универзитета у Крагујевцу.

Од свог оснивања до данас факултет се интензивно развијао и развија, уз значајно просторно, кадровско и материјално јачање. Изградњом нових објеката, у периоду од 1987. - 1990., процес просторног јачања је заокружен тако да је укупна површина свих зграда факултета 15.000 м2, од чега око 8.000 м2 чине простори лабораторија, центара, конструкционих бироа, рачунарских и сличних учионица.

Машински факултет у Крагујевцу је одлуком Министарства науке бр. 021-01-61/33 од 11. јуна 2007. акредитован као научноистраживачка организација. На основу уверења Комисије за акредитацију и проверу квалитета о акредитацији установе и студијских програма основних, мастер и докторских студија за Машинско инжењерство 2008. Машински факултет је, од Министарства просвете Републике Србије добио и дозволу за рад 2009.

Одлуком Владе Републике Србије 05 број 022-5974/2011 од 28. јула 2011. факултет је добио данашњи назив „Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу“.

У периоду од 1960. до данас, факултет је значајно допринео бржем, привредном и друштвеном развоју не само Крагујевца, Републике и земље, већ и многих компанија широм света. Тај допринос се, најкраће и најједноставније, може сагледати кроз следећих неколико карактеристичних података (до 31. октобра 2015.):

• на Факултету је различита звања стекао велики број кандидата (5.939) и то:
• дипломираног машинског инжењера 3.165,
• машинског инжењера 1.055,
• инжењера првог степена 94,
• инжењера струковних студија 30,
• инжењера машинства - основне академске студије 713,
• инжењера машинства - мастер академске студије 345,
• дипломираних инжењера војноиндустријског инжењерства 8,
• мастер инжењера индустријског инжењерства и мастер инжењера менаџмента 100,
• специјалисте техничких наука 19,
• магистра техничких наука 238,
• доктора техничких наука 150 и
• доктора наука - машинско инжењерство 22 кандидата,
• реализовано је на стотине истраживачких тема фундаменталног, примењеног и развојног карактера и саопштено и објављено мноштво научних и стручних радова на конгресима, конференцијама, саветовањима и семинарима националног и интернационалног карактера и у водећим националним и интернационалним часописима,
• објављен је велики број публикација научног, уџбеничког, монографског и другог карактера, значајних за обављање образовне и научне делатности, усавршавање и иновирање знања сарадника факултета и стручњака из привреде,
• Факултет издаје и три часописа међународног карактера (Mobility & Vehicle Mechanics - МВМ, Tribology in Industry и International Journal for Quality Reserach), који доприносе ширењу научне мисли и у земљи и у иностранству (слика 4),
• Факултет је развио и развија сарадњу са многим научним и другим институцијама из земље и иностранства, настојећи и на тај начин да обезбеди све неопходне претпоставке за образовање и усавршавање својих наставника и сарадника,
• Факултет је носилац и реализатор неколико међународних TEMPUS, EURECNA, WUS, EUREKA и других пројеката итд.

И овај мали део приказаних резултата показује да је Факултет инжењерских наука у Крагујевцу установа богате традиције, импозантних резултата и препознатљива у домаћим и светским оквирима.

За нарочите заслуге и успехе постигнуте у образовању стручњака и научника, допринос привредном развоју и напретку земље и друге значајне резултате, Машински факултет у Крагујевцу је одликован Орденом заслуга за народ са сребреним зрацима (1985.). Поред тога Факултет је добитник и многих других признања од којих се издвајају Почасна диплома СО Крагујевац (1971.) и Плакета Светог Ђорђа (2010.).

Детаљне информације о историјату рада и развоја факултета се могу наћи у Монографијама: Машински факултет у Крагујевцу 1960 - 2010 и Факултет инжењерских наука у Крагујевцу 1960 - 2015. Основне информације о достигнићима кадрова школованих на Машинском и Факултету инжењерских наука могу се наћи у тексту: Расадник кадова за понос - генерације незаборава.