АКАДЕМИЦИ

Проф. др Милош Којић

На редовној Изборној скупштини Српске академије наука и уметности одржаној 5. новембра 2009. за дописног члана САНУ из Одељења техничких наука изабран је пензионисани професор Машинског факултета у Крагујевцу др Милош Којић.

Рођен 24. децембра 1941. у Закути, Краљево - Србија. Дипломирао на Машинском факултету у Крагујевцу, магистрирао на Природно-математичком факултету у Београду, докторирао на Rice University, Хјустон, Тексас, САД. Био је Fulbrajtov стипендиста.

Проф. др Милош Којић, директор Центра за биоинжењеринг у Крагујевцу је први академик са Машинског факултета у Крагујевцу. Проф. др Којић је аутор и коаутор 14 уџбеника, 5 монографија (једна објављена од стране водећег издавача Спрингер), 250 научних радова из области биоинжињеринга. Био је декан Машинског факултета, ректор и проректор Универзитета у Крагујевцу. Од 2001. ангажован је и као предавач на Универзитету Харвард. Из богате научне биографије овом приликом треба издвојити улогу професора у развоју програмског пакета ПАК и рад у часописима.

Иницијатор је и главни истраживач програмског пакета ПАК, јединог домаћег софтвера за општу анализу конструкција и моделирање поља физичких величина. Пакет је величине више стотина хиљада програмских линија, а обухвата следеће области: линеарна и нелинеарна анализа конструкција (солида); линеарно и нелинеарно провођење топлоте; ламинарно струјање нестишљивог флуида са преносом топлоте и масе; струјање флуида кроз порозне недеформабилне и деформабилне средине; механика лома; биомеханика (биофлуиди и биосолиди, механика хрскавице, механика мишића); спрегнути проблеми солид-флуид. Програм има графичке пре- и пост-процесоре, као и програме за повезивање са стандардним светским пре- и пост-процесорима. Програм се користи у привреди, образовању и истраживачком раду код нас и у свету (САД, Сингапур, Хонг Конг, Грчка, Аустрија, Немачка).

Рецензент је у међународним часописима: International Journal for Numerical Methods in Engineering, Computer Methods in Applied Mechanics and Engineering, Computers and Structures, Microfluidics and Nanofluidics. Члан је Editorial Board часописа Computers and Structures. Главни је уредник часописа Journal of the Serbian Society for Computational Mechanics.

Колико срећних осећаја и задовољства при помисли да су из расадника факултета поникли такви кадровски засади за понос и незаборав.

Вероватно да при свим овим оценама говоре и емоције, али свакако и евидентни показатељи самих по себи имена која су записана у административним регистрима одговарајућих радних кућа или свести појединаца. Имена, функције, резултати рада као кадрова за понос садашњим и будућим генерацијама, о факултету и његовом воћу које се „разбехарало” са плодовима које свако појединачно носи са собом, али и расадником куће носи.

Факултет инжењерских наука у Крагујевцу се сећа себе и своје прошлости и има чиме да се поноси. Природно је да се сети својих потомака, продужавајући им живот и трајање. Иако су завршили студије и са изворишта отишли у свет живота и рада, увек се том величанственом храму науке, па макар и у мислима, враћају. Отуда, нека и нови засади овог великог храма науке и образовања на својим стазама између снова и јаве, буду далеко плоднији и богатији, по узору на претходне, али и потребе будућих генерација, како би се крупним словима исписивале увек убудуће нове песничко-техничке антологије укупног стваралаштва и расадничких плодова.

Проф. др Милорад Бојић

На редовној Изборној скупштини Српске академије наука и уметности одржаној 6. новембра 2015. за дописног члана САНУ из Одељења техничких наука изабран је редовни професор Факултета инжењерских наука др Милорад Бојић.

Рођен 4. јануара 1951. у Београду, Србија. Дипломирао на Машинском факултету у Крагујевцу, магистрирао на University u Syracuse, New York, USA и докторирао на Машинском факултету у Крагујевцу.

Проф. др Милорад Бојић је објавио око 260 научних и стручних радова у водећим иностраним и домаћим часописима и на научним и стручним скуповима. Око 80 радова објавио је у врхунским интернационалним часописима. Његови радови су цитирани у иностранству више од 700 пута (h-индеx 22). Руководио је на 6 едукационих, 3 међународна и 22 домаћа пројекта. Аутор је једног уџбеника и четири монографије. Био је ментор шест докторских дисертација и пет магистарских теза.

Био је продекан за научноистраживачки рад (1990 - 1992), шеф катедре за Енергетику и процесну технику (1992 - 1994), управник Центра за енергетске технологије (1994 - 1996), управник Регионалног центра за газдовање енергијом (1996 -2002). Управник је Центра за грејање, климатизацију и соларну енергију од 2003. и шеф Катедре за енергетику и процесну технику од 2015.

Стручно се усавршавао на Универзитету у Сиракузи (1976 - 1978) и на Политехничком универзитету Хонг Конга (1999 - 2001). Био је гостујући професор на Универзитету у Нагоји у Јапану (1997), Политехничком универзитету Хонг Конга (2001 - 2003), Универзитету Реунион у Француској (2009 - 2011) и Националном универзитету за примењене науке (ИНСА) у Лиону у Француској (2012). Почасни члан Савеза машинских, електроинжењера и техничара Србије од 2003, члан Научног друштва Србије од 2005. Главни уредник у часопису Energy, гостујући уредник у часописима Energy Conversion and Management i Energy and Buildings. Редовни је члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС).